„Nije znao da ka\u017ee ne….. \u010cesto sam se ljutila jer bi ostavio svoje obaveze i odmah krenuo nekome da pomogne. Jula<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Njegove ruke…. Sve je umeo da popravi. <\/p>\n\n\n\n Jula<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Za ovog momka sam se udala. Vozio je ovaj motor i mene pozadi.. Fotografija je na\u010dinjena na po\u010detku na\u0161ih zajedni\u010dkih 29 godina. <\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n Ivana K.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Vita je bio veliki drug. Uvek da porazgovara, da pomogne. Voleo je kola\u010de . Postavio je rukohvate pored stepenica . Da li je bio svestan koliko je pomogao svim ljudima oko sebe? Koliko je napravio, popravio, uredio..“<\/em> <\/p>\n\n\n\n Jasna J.P.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n „Vitomir je meni druga otvorena rana. Setim ga se dvadeset puta svakog dana. Toliko mi je njega \u017eao kao \u010doveka prvo, a onda koliko bi se radovao sa svojom decom, a ne mo\u017ee. Toliko smo se nas troje promenili i toliko se tuga uvukla u na\u0161e \u017eivote, toliko brige… Deca tek… \u017diva i zdrava, to je najva\u017enije, ali premala… Meni je on neko na koga mo\u017ee\u0161 da ra\u010duna\u0161, iako ga pozove\u0161 jednom u godini…<\/em> Slika pred o\u010dima kako kuva ru\u010dak, Ma\u0161a se igra, a Luka se u le\u017ealjci ljulja na krevetu, dok si ti u bolnici. Ka\u017ee: \u201eSve ja mogu sam, idi ti ku\u0107i.\u201c<\/em> Slika kako na kolenima riba kuhinjski pod, dok si opet u bolnici, valjda…<\/em> Slika kad vari kod nas, pikavac stavi u d\u017eep i nosi ku\u0107i…<\/em> Milion puta pitao je l\u2019 treba ne\u0161to oko Tine…<\/em> Mogla bih do uve\u010de pisati. Uvek i svima ka\u017eem, takav je jedan i jedini. Da najvi\u0161e radi od svih na svetu, a radimo i mi puno. On najvi\u0161e. Svima sluga, tako izgleda jer ho\u0107e.<\/em> Slika mi kako Luka tr\u010di za kantom alata, pla\u010de za njim da se igra, a on nema vremena.<\/em> Jebem ti \u017eivot.“<\/em> <\/p>\n\n\n\n Aleksandar T.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n „\u2026.naj\u017ealije mi je \u0161to nisam stigao da mu se odu\u017eim onoliko koliko me je on \u017eadu\u017eio\u2026.neznam \u0161ta bih drugo rekao\u2026“<\/em> <\/p>\n\n\n\n Emilija S.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n „Se\u0107am se kad se javio iz bolnice, a ti mi rekla: \u201eIzvini sad, Ema, ali moram da pri\u010dam sa svojim \u010dovekom\u201c, pa si mi posle rekla koliko je lep… Slavko P.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n „To je \u010dovek koji oko sahrane pomogne od po\u010detka do kraja, ako treba, a onda se samo presvu\u010de i na svadbi prvi veseli i ispo\u0161tuje sve kako treba. Takav je to \u010dovek. Uvek \u0107e faliti svima, a najvi\u0161e svojoj deci…“<\/em> <\/p>\n\n\n\n Aleksa B.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n „Vita nije bio samo varioc. Znao je da spoji i ono \u0161to je mnogo te\u017ee od metala: ljude, prijateljstva i uspomene. Petra K.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n „To je \u010dovek koji ostavi utisak samom pojavom. Jula<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Na mobilnom mu je za moj broj bila pode\u0161ena pesma \u201eTebi bih dao i sredinu pala\u010dinke\u201c, na onaj 061 broj na koji sam ga ina\u010de zvala… Neboj\u0161a R. <\/strong><\/p>\n\n\n\n „Bio je pravi, pravcati r\u2019n\u2019r. \ud83d\ude42 Dobar drugar, kolega, zajebant… neko koga su sva deca volela. Miodrag Lj.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Koliko uspomena i smeha je ostalo iza tebe.. A sada svaki trenutak deluje prazno bez tvog osmeha, tvoje energije i tvoje \u0161ale Milijana P.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Na\u0161 poslednji susret na ovom svetu… Posetio me je sa porodicom u mojoj jo\u0161 nedovr\u0161enoj ku\u0107i. Tada smo se dogovorili da \u0107e na prole\u0107e do\u0107i da mi pomogne. Da mi pomogne, ali ne na na\u010din na koji je ceo \u017eivot svima pomagao ne\u0161to da urade, ve\u0107 da zajedno sma\u017eemo ro\u0161tilj i popijemo hladno pivo. Aleksandar I <\/strong><\/p>\n\n\n\n „Bio je \u010dovek velikog srca, uvek spreman da pomogne svakome, bez pitanja i bez interesa. Na poslu je bio majstor svog zanata, a van posla drug kakav se retko nalazi, iskren, vedar i pravi doma\u0107in. Voleo je dru\u0161tvo, pesmu i \u010da\u0161icu, ali nikada nije izgubio ono najva\u017enije, ljudskost. Odlaze najbolji prerano, ali uspomena na njega i dalje \u017eivi kroz sve nas koji smo imali sre\u0107u da ga poznajemo. Sad, kad pomislim na njega, zami\u0161ljam da negde gore pravi kapiju raja koju \u0107e nam jednog dana otvoriti i sa\u010dekati nas, da se ponovo prisetimo zemaljskog \u017eivota kroz uspomene koje smo zajedno stvarali.<\/em>“ <\/p>\n\n\n\n Radomir M.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Da sam tra\u017eio boljeg druga, prijatelja, brata, ne bih boljeg na\u0161ao. Proveo sam sa njim 45 godina i nikada se nismo posva\u0111ali. Zajedno smo bili sirotinja, zajedno delili i kada smo imali vi\u0161e. Takav \u010dovek se ra\u0111a jednom u milion. Zahvalan sam Bogu \u0161to sam ba\u0161 ja imao privilegiju da ga upoznam i da mi bude kao ro\u0111eni brat. Nadam se da \u0107emo se sresti opet tamo negde . Nek nam on pripremi tamo neko lepo mesto, da ne odem u neki kazan, pa da se vidimo.“<\/em><\/p>\n\n\n\n Marijana A.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Vita je ostavio iza sebe Luku, Sonju i Ma\u0161u i, naravno, tebe i sada je jo\u0161 uvek sa nama jer ga se \u010desto setim. Uspomene koje je ostavio mame iz mene samo osmehe, a njegove \u0161ale i njegova energija izazivale su sre\u0107u. Njegova ljubav prema ljudima obele\u017eila je lepotu u na\u0161im \u017eivotima. Jednostavno, to je Vita, neko ko \u0107e zauvek \u017eiveti sa nama.<\/em>“ <\/p>\n\n\n\n Jovana R.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Vitu nisam poznavala dugo, svega par godina. Upoznala sam ga kao kolegu svog mu\u017ea. Kasnije, kada smo i mi postali kolege, imala sam priliku da ga malo bolje upoznam. Kuvala sam mu kafu ujutro i u podne za pauzu. Volela sam kada sedimo tih pola sata jer je uvek bila neka zanimljiva pri\u010da. Njegov smisao za humor mi je odgovarao, imala sam utisak da ga znam mnogo du\u017ee. Bilo je tu dosta situacija koje \u0107u uvek pamtiti. Vita je bio veseljak, uvek spreman za \u0161alu, ali i za ozbiljan razgovor. Voleo je da u\u010dini ljudima. Radio je puno. Bio je dobar majstor. Ljudi su voleli njega. Jo\u0161 uvek \u010duvam u zamrziva\u010du tri pa\u0161trmke koje mi je dao jedne nedelje ujutro, jer se setio da sam nekad spomenula da volim sve\u017eu ribu i da nisam dugo jela… Eto, takav je bio Vita, slu\u0161ao je ljude, davao, a nikad ni\u0161ta nije tra\u017eio.“ <\/em><\/p>\n\n\n\n Marko K.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „\u010covek o sebi uglavnom ima visoko mi\u0161ljenje. Ja sam smatrao za sebe da sam osoba koja \u0107e uvek da se na\u0111e za drugog, da pritekne kad je te\u0161ko, da se na\u0111e kad je slavlje, da posao koji radim, kakav god bio, obavljam najbolje i mislio sam da je to uvek vi\u0161e nego \u0161to to mo\u017ee da ponudi neko drugi. Nata\u0161a \u0160.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Kom\u0161ija Bata bio je vredan, po\u0161ten i uvek nasmejan \u010dovek. Njegova pozitivna energija i vedar duh ostavljali su lep utisak na sve koji su ga poznavali. Uvek je imao lepu re\u010d, osmeh i spremnost da pomogne kada je bilo potrebno. Ostaje nam mnogo lepih se\u0107anja na \u010doveka koji je svojim radom, dobrotom i ljudsko\u0161\u0107u oplemenio \u017eivote ljudi oko sebe. I ja se sada rasplakah… \u2764\ufe0f“<\/em><\/p>\n\n\n\n Vikica G.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Viko, te\u010da \u0107e biti najveseliji na svadbi!<\/em>“ <\/p>\n\n\n\n Dile \u0110.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Mislim da je lepo \u0161to sada imamo mogu\u0107nost da negde ostavimo svoja se\u0107anja na Vitu. Goran \u0160.<\/strong><\/p>\n\n\n\n „Vitu sam znao iz \u0161kolskih dana, mada nismo bili generacija. Znao sam ga pre nego \u0161to smo radili u istoj firmi, kod Milo\u0161a, gde je bio oslonac u radovima monta\u017ee, tako mlad, a tako pun iskustva. Uvek je bio okru\u017een drugarima, i na poslu i van njega.<\/em> Posle smo i sara\u0111ivali, prema potrebi, i uvek je bio neko na koga se moglo osloniti. Jednom prilikom, na monta\u017eu nekih polica u magacinu, do\u0161ao je sa rukom u zavoju i ozbiljnom povredom, ali monta\u017ea nije kasnila jer su tu bili njegovi drugari koji su zavr\u0161ili posao.<\/em> Kakav na poslu, takav i privatno. Sa tobom, Julo, stvorio je porodicu u pravom smislu te re\u010di. Znam da je, koliko je on tebi bio oslonac, toliko si i ti njemu bila oslonac. I tako i treba da bude kada si sa nekim ceo \u017eivot.<\/em> I sada je on tu, negde tamo, i dalje ti je oslonac u svakom danu koji po\u010dinje.<\/em>„<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jula „Nije znao da ka\u017ee ne….. \u010cesto sam se ljutila jer bi ostavio svoje obaveze i odmah krenuo nekome da pomogne.Nije umeo da odbije ljude, \u010dak ni onda kada je bio umoran ili kada njemu samom nije bilo lako.“ Jula „Njegove ruke…. Sve je umeo da popravi.Nekada sam mislila da ne postoji stvar koju njegove…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_kad_post_transparent":"","_kad_post_title":"","_kad_post_layout":"","_kad_post_sidebar_id":"","_kad_post_content_style":"","_kad_post_vertical_padding":"","_kad_post_feature":"","_kad_post_feature_position":"","_kad_post_header":false,"_kad_post_footer":false,"_kad_post_classname":"","footnotes":""},"class_list":["post-23","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/23","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23"}],"version-history":[{"count":35,"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/23\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":275,"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/23\/revisions\/275"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Nije umeo da odbije ljude, \u010dak ni onda kada je bio umoran ili kada njemu samom nije bilo lako.“<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Nekada sam mislila da ne postoji stvar koju njegove ruke ne mogu napraviti ili spasiti.“<\/em> <\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/vitomirstuden.kovilj.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/75a5081f-74fd-44d4-9eae-8cc8259eabcf-1024x682.jpg\")
<\/figure>
\n\n\n\n
Tada jo\u0161 nismo znali koliko \u017eivota staje u jednu ljubav.“ <\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
Se\u0107am se kad je prvi put do\u0161ao kod nas u ku\u0107u sa Ma\u0161om i doneo Dunji paketi\u0107 za Novu godinu.
Se\u0107am se kako mu je zvonio telefon: \u201eTebi bih dao i sredinu pala\u010dinke…\u201c
Se\u0107am se Marka kako sa ljubavlju izgovara: \u201eVitas, moj brat.\u201c“<\/em> <\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
Bio je \u010dovek koji je svima pru\u017eao ruku, a nikada ni\u0161ta nije tra\u017eio zauzvrat, osim dobrog dru\u0161tva i iskrenog smeha.
Oti\u0161ao je prerano, ali \u0107e njegov duh zauvek ostati sa nama, uz svaku pri\u010du, okupljanje i svako se\u0107anje na njega.
Tvoj Ma\u0107i.“<\/em> <\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Deca su ga obo\u017eavala, a znate, de\u010dje du\u0161e su \u010diste…
U se\u0107anju mi je taj \u0107elavac velikog srca i \u0161irokog osmeha…
Nedostaje nam svima. Gde god pogledam po ku\u0107i oko sebe, vidim delo njegovih ruku.
Radio je sve od srca, uvek je bio tu da pomogne. Uvek je bio tu za sve, nikad nije bilo upitno da li mo\u017ee\u0161 da ra\u010duna\u0161 na njega.“ <\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Bilo bi ga sramota kada je sa nekim od monaha, a ja ga uporno zovem dok on ne mo\u017ee da se javi… ali pesmu nije menjao. \ud83d\ude42 „<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Se\u0107am se jednom kod Jeremi\u0107a kad je tr\u010dao i zezao se sa svom na\u0161om decom, a ona vikala: \u201eVita, Vita, Vita!\u201c
Znam da sam tada pomislio u sebi: \u201eZa\u0161to ja ne mogu ovako…\u201c
Za mene je bio dobar \u010dovek u pravom smislu te re\u010di.“<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Buraz moj…“<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Uz taj dogovor, smeh i puni ljubavi, zagrlili smo se poslednji put i oprostili. Nismo znali da nam je to poslednji susret na ovom svetu, ali smo se pozdravili uz \u0161alu i ljubav, ba\u0161 onakvi kakvi smo bili tokom svakog na\u0161eg susreta.
Po\u010dastvovana sam i zahvalna \u0161to je ba\u0161 on bio moj stric! “ <\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
E sad, ima i to kada sazna\u0161 da postoje isto tako ljudi koji takve vrline isto imaju, ali \u010dovek zbog svoje gordosti, jel’te, ponovo svoje isti\u010de malo vi\u0161e.
Pored Vite, u svakom smislu, nije imao \u0161ta ko da se tra\u017ei i nalazi i pita, jer je on tu bio prisutan za sve.
Se\u0107anje na njega nije kao na nekog drugog koji nije sa nama. Trag je neizbrisiv. Pogled gde god da uputim, u dvori\u0161tu, u svojoj ku\u0107i, na poslu, njegov pe\u010dat je svuda.
Ali ostaje se\u0107anje na taj \u0161mekerski pogled na rok muziku, ali i onu boemsku. Na njegovo zahvaljivanje kada se njemu pritekne u pomo\u0107, na to da veselja i provodi kod njega i sa njim mogu samo da funkcioni\u0161u kad je smeh i sprdnja. Ako se pre\u0111e ta linija, prekida se i ide se negde drugde.
\u010cak mi je sad i lepo kad se setim njegovog kretanja na posao ujutru, kad se sretnemo, a on vozi 2,5 na sat, da ispu\u0161i dve cigare do posla u kolima.“ <\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n
Tra\u017eio sam dobrog majstora, pouzdanog, ozbiljnog i nadasve po\u0161tenog. Sve sam na\u0161ao u jednom \u010doveku. Ovaj mladi \u010dovek me je osvojio svojim blagim glasom, koji je znao da saslu\u0161a i da obrazlo\u017ei svoj stav u vezi sa ponudom za bilo koji posao iz opsega njegovog zanatskog rada. Pouzdan i korektan u svakom dogovoru.
Uradio mi je limeni krov na sedmom spratu zgrade iznad mog ateljea na novosadskom keju, kao i brojne majstorske poslove u dvori\u0161tu moje ku\u0107e u Kovilju. Nikada me nije izneverio ni u jednom dogovoru.
Zahvalan sam mu za svaki savet koji mi je, iako mnogo mla\u0111i od mene, davao kao predlog, a ja sam ga prihvatao jer sam bio svestan da on ima ogromno iskustvo.
To je svakako bio \u010dovek koji je zaslu\u017eivao ljubav, po\u0161tovanje i dugo, dugo se\u0107anje! “ <\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\n